Листа обухвата само најчешћа питања упућена на КоБСОН e-mail адресу. Пре него што нам пошаљете питање проверите да ли се одговор већ налази на овој страници.
О приступу
О садржају
О вредновању
Право на претраживање база података имају сви запослени у академским, истраживачким и здравственим институцијама чији је оснивач Влада Републике Србије, и у надлежности су Министарства науке. То право припада и студентима који га остварују у библиотеци свог факултета, или у универзитетској библиотеци припадајућег универзитета.
Не, јер се приступ регулише преко IP опсега. Неопходно је једино подесити proxy сервер одговарајућег универзитета. Детаљно упутство о подешавању налази се у секцији КоБСОН-->Начини приступа.
Не. Лична лиценца, која омогућава и удаљени приступ,је такође бесплатна, али могу да је добију само запослени у академским и истраживачким институцијама чији је оснивач Влада Републике Србије, и у надлежности су Министарства науке, као и докторанти који су стипендисти Министарства науке.
Садржаји КоБСОН-а доступни су свим истраживачима који раде у академским и научним институцијама повезаним на Академску мрежу Србије / АМРЕС . Детаљан опис подешавања параметара за појединачне proxy сервере дат је у менију КоБСОН-->Начини приступа.
Приступ научним сервисима ограничен је само на државне институције зато што је једини финансијер претплате на приступ базама Министарство науке. Лиценце који се потписују са страним издавачима условљавају коришћење сервиса искључиво из непрофитних институција (у едукативне и научне сврхе). Цена за овакво остварену лиценцу је нижа од цене која би се платила за неки други аранжман, тако да приватне фирме немају права да користе ресурсе КОБСОН-а.
IP (Internet Protocol) адреса је јединствени низ бројева који се дели на 4 поља раздвојена тачкама, нпр:147.91.246.15. Сваки рачунар прикључен на Интернет има своју IP адресу. У пракси се ова, бројчана адреса, пресликава на текстуалну (мнемоничку) која је лакша запамћење, нпр. www.nb.rs. Највећи број рачунара у нашим академским и истраживачким институцијама прикључен је на академску мрежу и имају сталну IP адресу. Уколико се на Интернет повезујете преко комерцијалних провајдера тада Ваша IP адреса није стална, него је добијате само "привремено" и важећа је све док сте "на вези".
IP адресу Вашег рачунара можете прочитати користећи опцију Мој IP број из менија Информације.
Приступ сервисима КоБСОН-а регулисан је провером IP броја у бази која се редовно одржава. Услед ширења интернет тржишта, стално се појављују нови провајдери са новим IP бројевима, а стари провајдери проширују листе домена IP бројева. Стога се често дешава да тај нови IP број није додат у КоБСОН-ову базу IP бројева. У том случају корисник добија поруку да се његов рачунар не налази на територији Србије, те му приступ није могућ. Тада је потребно ископирати IP број (дат је на почетној страници) и послати на kobson@nb.rs.Запослени у КоБСОН-у ће извршити проверу IP броја, и ако заиста долази са подручја Србије, ажурираће базу и тиме отклонити овај проблем.
IP адреса коју сте добили од систем администратора је највероватније IP адреса коју Ваш рачунар поседује у локалној мрежи. У највећем броју случајева разлика између те две IP адресе је последица тога што је на Вашем Интернет претраживачу (Internet Explorer, Netscape Navigator ...) конфигурисан приступ преко proxy сервера. Тако, када приступате нашем сајту, као и другим сајтовима,ми видимо адресу proxy сервера. Нама је потребна управо та адреса којом се Ви идентификујете на Интернету.
Најбоље би било да се прво обратите библиотекару своје институције. Ако ту не решите проблем, пишите на kobson@nb.rs
Највећи број база података је доступан свим ауторизованим корисницима. Само две уско-специјализоване базе података (MathSciNet,SciFinder), се због високе цене, претплаћују само за неке установе. Изузетак је и сервис Hinari који захтева годишњу регистрацију (и претплату) на институционалном нивоу.
Сваке године покушавамо да корисницима омогућимо претраживање што већег броја база података. Списак доступних база, са успостављеним линковима,доступан је на Сервиси-->Електронски часописи, или књиге, или индексне базе.
Највећи број часописа који се претплаћују директно од издавача обухвата текућу и претходних 10 година. Ако се претплата обавља преко агрегатора(EBSCO, ProQuest, HeinOnLine, JSTORE) тада су нам доступна и старија годишта, али за већину часописа најновије годиште није (delay одн. ембарго износи 3, 6, 12 или више месеци).
Основни подаци о радовима (аутор, наслов, извор,година), укључујући и сажетак, су нам у доступни у свим базама за све године.
Да би се користиле ове услуге, потребно је да корисник отвори свој налог (my account, log in, registration и сл.) на сваком појединачном сервису. Сви ови сервиси су бесплатни, и део су услуге издавача базе. Корисно је користити исто корисничко име и шифру за различите сервисе ради лакшег памћења.
Постоје два начина. Ако се часопис налази у оквиру КоБСОН листе, избором опције детаљи (на крају реда), налази се податак о његовој доступности у библиотекама Србије. Свакако проверите и у COBISS-у (кликом на наслов те секције који гласи: у библиотекама Србије COBISS). Ако часопис не постоји на КоБСОН листи или библиотека нема годиште за које сте Ви заинтересовани, постоји и могућност међубиблиотечке позајмице из иностранства.
Најбоље је да то урадите преко своје институције. Октобра месеца сваке године формирају се листе база и часописа које се предлажу Министарству науке за набавку. Имајте у виду да КоБСОН покушава да својом колекцијом задовољи захтеве што већег броја корисника, и да веће шансе за набавку имају часописи закоје је заинтересован већи број институција.
Не. Синтагма "КоБСОН база" ништа не представља.КоБСОН сервис ЕлеЧас (за претраживање часописа) обухвата:
1) часописе који су доступни у електронској форми на основу КоБСОН претплате
2) часописе који су доступни у отвореном приступу
3) часописе које постоје у папирној верзији у библиотекама Србије (од 1984.)
4) све часописе који су икада имали импакт фактор од 1981. до данас
Дакле, чињеница да часопис постоји у бази КоБСОН-а не говори ништа о квалитету часописа, већ само о његовој доступности у Србији, или о његовој реферисаности у Journal CitationReportu.
Сваке године израчунавају се фактори утицаја (impact factor) за све часописе који се реферишу у цитаним базама (Science Citation Index и Social Science Citation Index) и за све часописе који су били цитирани у њима. На основу добијених резултата бирају се нови часописи или искључују већ постојећи. Фактор утицаја часописа је данас веома раширен критеријум за избор часописа у библиотекама, као и за избор у ком часопису објавити рад.
Детаљан опис израчунавања IF можете погледати у секцији "Можда Вам затреба"
Science Citation Index листа часописа је део Science Citation Index Expanded листе. Због физичког ограничења медија на коме се публикује (штампано и CDROM издање) SCI листа се базира на најутицајнијим часописима: часописи са највишим Импакт фактором у својој научној дисциплини (области) и ако је могуће, најбоље рангирани часописи из сваке државе или региона.
SCIexpanded је постао светски стандард за претраживање и библиометријску анализу. SCI се, због строгих критеријума селекције, сматра колекцијом часописа са највишим Импакт фактором, колекцијом најутицајнијих међународних и регионалних часописа. У светском издаваштву научних часописа, избор једног часописа за SCI листу сматра се престижним за самог издавача, као и за саме ауторе, прихватање рада за публиковање у часопису који је на SCI листи, доживљава се као висок пласман. (Детаљније)
Садашњу вредност импакт фактора за појединачни часопис можете добити коришћењем нашег сервиса ЕлеЧас. За импакт факторе из ранијих година кликните на иконицу поред те вредности. На тај начин ћете добити како вредност импакт фактора, тако и његову позицију у оквиру припадајуће дисциплине.
Постоје три могућности:
Часопис је суспендован – у овом случају часопис се и даље реферише у WоС-у, и даље је на SCI листи, али је, одлуком издавача база (Clarivate Analytics - некадашњи Thomson Reuters) ове године није евалуиран – није му израчунат ИФ. У већини случајева разлог томе је превелики број самоцитата или неки други фактор који је онемогућио коректно израчунавање ИФ. Листа суспендованих часописа публикована је на самој страници издавача: Clarivate Analytics-> Title Suppressions.
Часопис је променио наслов –листа свих часописа који су у 2011. и 2012. години променили наслов, па се ИФ може водити, било уз стари, било уз нови наслов часописа. Стога је у ЕлеЧасу нужно извршити претрагу по оба наслова. Истовремено, постоји могућност да ИФ није придружен ниједном наслову, већ ће додатно бити публикован у оквиру корекција (JCR Data Update), које се публикују на недељном нивоу, до септембра, када се објављује коначна листа ИФ.
Часопис је избачен са SCI листе – Најпре је потребно у ЕлеЧас бази извршити претраживање по наслову часописа, како би се утврдио тачан назив и ISSN број часописа по коме се исти реферише на SCI листама.
Након тога, најбољи начин за проверу статуса часописа је претрага Master Journal Листе (обједињена листа свих часописа које Clarivate Analytics реферише у оквиру својих база). На наведеној страници налазе се и линкови ка листама часописа реферисаним у појединачним базама (SCI, SSCI, SCI expanded, A&HCI) у оквиру којих се може вршити претрага по наслову часописа, ISSN броју, погледати листа свих часописа или листа часописа по специфичним категоријама. Уколико часопис не може са де пронађе по наведеним критеријумима, потребно је погледати да ли је часопис скинут са листе, у одељку: View Journal Changes (View a list of all journal coverage changes), и из ког разлога.
Најпре је потребно у ЕлеЧас бази извршити претраживање по наслову часописа, како би се утврдио тачан назив и ISSN број часописа по коме се исти реферише на SCI листама.
Након тога, најбољи начин за проверу статуса часописа је претрага Master Journal Листе (обједињена листа свих часописа које Clarivate Analytics - некадашњи Thomson Reuters, реферише у оквиру својих база).
На наведеној страници налазе се и линкови ка листама часописа реферисаним у појединачним базама (SCI, SSCI, SCI expanded, A&HCI) у оквиру којих се може вршити претрага по наслову часописа, ISSN броју, погледати листа свих часописа или листа часописа по специфичним категоријама. Уколико часопис не може са де пронађе по наведеним критеријумима, потребно је погледати да ли је часопис скинут са листе, у одељку View Journal Changes (View a list of all journal coverage changes), и из ког разлога.
Часопис може имати ИФ а не бити на SCI листи - ако је са SCI листе избачен нпр. 2013. године, и у тој години престао да се реферише у Web of Science (WoS). Истовремено, часопис може бити на SCI листи, и да се реферише у WoS-у, а да нема ИФ - јер је суспендован (због великог броја самоцитата или других неправилности које су онемогућиле коректно израчунавање ИФ). Листа таквих наслова налази се на сајту издавача: Clarivate Analytics -> Title Suppressions.
Најпре је потребно у ЕлеЧас бази извршити претраживање по наслову часописа како би се утврдио тачан назив по коме се исти реферише у WoS-у.
Даљу претрагу је потребно извршити у Web of Science сервису: КоБСОН почетна->Брза страница->Индексне базе->Web of Science.
На WoS страници, у поље за претраживање ископирајте назив часописа (преузет из ЕлеЧас сервиса). На добијеној листи резултата радови ће бити излистани у обрнутој хронологији - од најновијих ка старијим, тако да ће се већ на првој страници видети која је последња реферисана свеска жељеног часописа. Истовремено треба имати на уму да је WoS, због великог броја часописа које обрађује,у малом заостатку са реферисањем у односу на публиковане свеске.
Импакт факторе објављује Clarivate Analytics - некадашњи Thomson Reuters, у јуну месецу за претходну годину.
КоБСОН се не бави уређивањем система бодовања часописа.За научна звања и пројекте у оквиру Министарства науке обратите се аналитичарима који су задужени за поједине научне области. За академска звања и промоције (докторске студије) надлежни су факултети и универзитети. Нашу улога је да прегледно прикажемо податаке који се користе приликом бодовања.
Детаљна упутства налазе се у менију Информације-->Цитираност аутора.
